Sećam se jednog seminara u šumi u Rudeshajmu. Nas desetoro je krenulo u avanturu spoznaja ko smo i šta nam više ne služi. Svako je poneo svoj teret ali i svoje vizije koje je želeo da jednog dana ostvari. Danas, nekoliko godina kasnije, kada sam uveliko ostvarila svoje vizije i premašila ih u najluđem mogućem smislu, osvrnula sam se da pogledam gde su polaznici mog seminara.
Dopada mi se ono što vidim, a volela bih da sa tobom podelim jednu vežbu koju sam sa njima radila. Ležali smo na travi. Smejali se i dodirivali bosim stopalima u krugu. Rekao bi neko “Kakva luda družina!” i bio bi u pravu. Sjajno smo i ludo iskreirali sve što smo se usudili da pustimo na slobodu.
O čemu govorim?
Poslušaj u vežbi ispod.
Volim da čujem kako napreduješ i da li ti se dopalo. Javi mi, ostavi komentar ispod.
2
