Da li vam je poznat osećaj u stomaku koji se javi iznenada? Nije po pravilu loš, ali često uznemirava i nosi jasnu poruku da nam nije prijatno.
Ja sam ga sita!
Život ima smisla, mi smo ti koji mu isti oduzimamo.
Da sam svaki put prekinula telefonski poziv, okrenula se i otišla od ljudi, prekinula saradnju ili interakciju, danas bih sebe poštedela stresa, nekih zdravstvenih tegoba i neprijatnosti da istima kažem nešto ružno na fin (ili manje fin) način.
Lekcija koja se najteže uči, jeste lekcija osluškivanja sopstvene intuicije i zdravog razuma. Loš osećaj je samo crvena lampica koja se upali kada telo (pre uma) prepozna opasnost. Šta je opasnost? Može da bude prelazak granice vašeg ličnog, najobičnijim pitanjima za koja smatrate da nisu prikladna. A može da bude i ugrožavanje vašeg bića ili sigurnosti.
Nebrojeno puta sam se našla u situaciji da me nazovimo ga prijatelj, rešeta pitanjima intimne prirode i da gura nos gde mu nije mesto. Bez obzira da li negde pijemo kafu ili telefoniramo, uhvatim sebe kako po pravilu kulturno odgovaram na pitanja na koja bih mu najradije rekla da odjebe. I znate šta se dešava nakon takvih gestapovskih susreta ili poziva? Osećate se kao isceđena krpa koju je neko iskoristio, koju je neko izložio svojoj pukoj radoznalosti i kompleksima niže vrednosti. Energija koju dobijete i energija bez koje ostanete su od vitalne važnosti za opšte psihofizičko zdravlje. I sad zamislite, neko se usuđuje da to poremeti. Kakav bezobrazluk, zar ne? Ko je tu kriv? On ili ja? On što nema meru i što ga zanima sve, iako oboje znamo da ne pita iz pravih razloga već iz puke radoznalosti ili ja koja ne kažem: Stop, dosta je!
ŠTA URADITI KADA SE UPALI CRVENA LAMPICA
Potrebno je da prepoznamo da se nalazimo u situaciji koja nas uznemirava. Bez obzira da li smo među poznatim ili nepoznatim ljudima, da li nastupamo javno ili smo u sred sesije sa klijentom. Možemo biti na savršenom sastanku ili obnavljamo odnos sa bivšim partnerom, uvek ćemo nepogrešivo osetiti pre nego što ćemo znati da li smo na pravom mestu i sa pravom osobom?
Kada nam postane važno šta mi osećamo a ne šta drugi misle, govore ili očekuju, znaćemo i kada smo i koliko ugroženi. Nemojte nikada zanemarivati osećaj da se druge ljude jednostavno vaše privatne stvari ne tiču, da se neke stvari ne pitaju i da se u neke odnose ne ulazi. Uvek može postojati razlog zbog kojeg ćete razmišljati da ostanete, ali ni jedan neće biti dovoljno velik da biste sebe pogazili. Budite uvereni da ćete se osećati loše.
Sve što je nemir, NEMIR JE. Nije ljubav, nije uzbuđenje, nije prijateljstvo, nije znak da smo na pravom putu. NEMIR je NEMIR!
Reći nekome da ga se ne tiče vaš honorar, lični život ili nešto treće je poštovanje sebe i zdrav odnos prema svojoj duši. Reći da ne želite da budete deo laži i prodanih igara je pola zdravlja. Obrisati broj telefona bivšeg zbog kog ste pregazili pola sveta i činili nemoguće, znači da brišete iz svog života ono što vam više ne služi. Ne održavajte kontakte koji nisu zdravi. Od onih koji igraju prljavo odlazi se bez reči i ponosno. Mir nema cenu!
Umeti osetiti momenat ugroženosti znak je da ste na dobrom putu i probuđene svesti. Nemojte ga izbegavati i uvek stanite prvo za sebe. Verujte mi, ljudi sve što rade, rade samo zbog sebe. Uverenja i očekivanja su zamke za budale.
Biti čovek znači brinuti o sebi, a onaj koji brine o sebi brine i o drugima. Ne gazi, ne zadire u intimu i ne igra prljave igre ega.
MOJE PRAVILO
Ne znam da li je ispravno, ali je moje i podeliću ga sa vama. Nikada, ali NIKADA nikoga ne pitam ništa lično. Ne zanima me koliko neko zarađuje, kako živi, da li ima ljubavnika, prima li mito, koje marke preferira i kako mu ide posao. Ne pitam više od onoga što su me roditelji naučili da je kulturno, a što sam na svojoj koži osetila koliko neprijatno ume biti kada neko pita. Ne pitam ne zato što sam ja savršena, već zato što prihvatam da svako od nas ima prava na svoju intimu, na izbore, na greške na kraju dana i na oproste.
Kada bismo sebe pitali: Ko sam ja da te pitam bilo šta? Ko sam ja da ti ukazujem na greške? Zašto me zanima tvoj život?
Gde bi nam bio kraj?
Ako biste voleli da naučite više o sebi, a na taj način išmirglate veštine rada sa drugima, moj program je prava stvar za vas.
4plaviLeptir
15. March 2021 - 10:10 AM ·Vaše pravilo “Nikada, ali NIKADA nikoga ne pitam ništa lično. Ne zanima me koliko neko zarađuje, kako živi, da li ima ljubavnika, prima li mito, koje marke preferira i kako mu ide posao. Ne pitam više od onoga što su me roditelji naučili da je kulturno, a što sam na svojoj koži osetila koliko neprijatno ume biti kada neko pita. Ne pitam ne zato što sam ja savršena, već zato što prihvatam da svako od nas ima prava na svoju intimu, na izbore, na greške na kraju dana i na oproste.” je i moje, takođe. Ne pitam i ne namećem nikome svoje mišljenje. još uvijek učim da ne odgovaram na neprijatna pitanja, nekultura drugih me uvijek iznenadi, iznova i iznova… a najgori su mi manipulatori, oni kojima sam dežurni krivac, koji su uvijek u pravu, koji svoje probleme prebacuju kao krivicu drugima. Dugo sam se borila da ubjedim manipulatora da nije u pravu, da nisam toliko loša da budem uvijek krivac, dok nisam glasno izgovorila da je manipulator da nemam želju da trošim svoju energiju i ugrožavam zdravlje…
Maja Wu
15. March 2021 - 11:03 AM ·Najteže lekcije donose najviše (lične) slobode. Reći NE znači da ste sebi rekli DA kada ste osećali da je to jedino ispravno. Drago mi je da ste izašli iz kruga loših odnosa i da volite sebe. Podržavam odluku i samo hrabro nastavite dalje.