Ne znam kako je biti u tebi i u tvojoj koži, ali znam kako je nositi moju kožu. Čar mog života, koju sam spoznala pre desetak godina je u slobodi, kada sam prekoračila granice za koje sam verovala da su dozvoljene, moralne, moje itd.
Ko je rekao da postoji samo jedno?
Ko je rekao kako se živi?
Moja priča je samo moja i ja je volim jer je živim kao najbolji roman koji se nikad ne završava. Za mene je kreiranje važno. Važno mi je kako se osećam, šta radim, sa kim radim, kako dušu oblačim i koliko se ogledam u svemu oko sebe. Kada se ne ogledam, znam da sam ušla u nečiju kutiju projekcije koja mi ne služi i samo mi zaklanja vidike. Zato uvek biram da pre svega slušam.
Svako jutro započinjem slušanjem, meditacijom, ulaskom u sebe i plivanjem u sopstvu.
Ne postoji ništa lepše od toga i ništa jednostavnije od okeana u kom se ogledam. Nakon toga može sve (a ne mora). Da bih svoja čula držala otvorenim i da bih bila/pisala onako kako ti je već poznato da jesam/pišem, radim na sebi tako što se zabavljam. Moj posao je kreativnost, osluškivanje, pisanje, rad sa drugim ljudima i čar da im otkrijem koliko lepote se krije u njima. Nekome je to naučna fantastika, meni je esencija mog bića.
Volim jaku, mirisnu kafu i da koračam bosa. Volim da plivam i najbolje se osećam na dalekim ostrvima dok istražujem (sebe i svet). Volim da ne radim ništa. Da ovo ti sada zvuči kao “Ma da, ne raditi ništa…”, ali ključ umetnosti bića je da se neko vreme ne radi ništa. Sediš, šetaš, plivaš, obitavaš u sebi i znaš da samim slušanjem dolazi mnogo više nego što bi došlo da kopaš po knjigama i tragaš za svetim gralom. Ne znam nikoga ko je isti pronašao izvan sebe… Shvataš?
Lepota je u dopuštanju i življenju svoje istine. Sve oko nas može biti lepo i vrlo lepljivo za oko, za naš identitet, ali ego višeg Ja uvek zna da je istina mnogo lepša kada ne nosi tuđe odore i kada dopušta sebi da sledi mapu koja nije ucrtana kod tebe ili kod prabake. Mapa našeg višeg Ja ucrtava se u hodu, u raskoraku nas samih, u prevojima gde se duša protegne i zevne dok hvata signal nečijeg pogleda. Lepota jednog bića uvek je u lepoti jednostavnosti da se prikaže onakvim kakav jeste…
Zato ja svaki dan svoju energiju umijem kroz rituale koji mi prijaju, a pisanje je nešto što ne bih odvojila kao posao, čin volje kojom potčinjavam dušu u službi olovke. Pre bih rekla da pisanje dođe kao prirodan sled i kreira strategiju prema meri moje duše. Zato pisanje i jeste jedan od osnovnih alata mog online programa i svih radionica, predavanja…
Moj plan za danas… Kap dva divljeg bergamota, slani tragovi na telu, mnogo slušanja i uranjanja, po koje zapisivanje dok se kristali ne uhvate na potiljku i ne nateraju me da prstima, pogledom i mišlju krenem dalje…
Strategija za život, pisanje ili biznis? Evo ne znam šta bih ti rekla, možda jednostavno živeti i ne stezati život. Meni na taj način uspeva.
Od oktobra:
- fokus od oktobra biće mi na grupnom mentorskom radu. Vreme je da žene koje biraju sebe izgrade svet (lični i poslovni) na mindful osnovama i ostvare svoje ciljeve sa lakoćom!
- kreće nova sezona radionica koje će se održavati svakog ponedeljka u 20h. Buđenje žene, energije, kreiranje i oslobađanje, meditacija i pisanje, samo su neki od smerova kojima ćemo zajedno poći. Radujem ti se!
