Mozak & emocije

Kako mozak utiče na naše emocije tema je o kojoj često govorimo. Mozak je najkompleksniji organ u telu. Neki povezuju mozak sa logikom i racionalnom mišlju, ali to je i centar naših emocija.

Sve životinje proizvode osnovne emocije poput straha i gneva, ali ljudi imaju skup viših društvenih emocija kao što su krivica, tuga, ponos, sramota i još mnogo toga. Emocije su važan deo naše svakodnevice koji utiče na ponašanje i postupke.

Pet čula, vid, dodir, sluh, ukus i miris, način su na koji prikupljamo informacije o svetu oko nas.

Mozak je središnji u načinu na koji obrađujemo i razumemo informacije, a emocije su kako internalizujemo informacije o spoljnom svetu i tumačimo šta one konkretno za nas znače.

Koliko mozak utiče na to kako se osećamo i kako utiče na život?

Naše emocije kontroliše glavna mreža mozga koja se zove limbički sistem. Sastoji se od tri glavne komponente: hipotalamus, hipokampus i amigdala. Amigdala se naziva emocionalnim centrom mozga.

Eksperimenti sa majmunima 1930.-ih otkrili su da je amigdala odgovorna za povezanost emocionalnog značaja sa stvarima, incidentima i sećanjima. Hipokampus reguliše naše ponašanje u odnosu na naše emocije, dok hipotalamus kontroliše autonomne biološke funkcije poput znojenja, otkucaja srca, disanja i hormona.

Naša tela različito reaguju na osnovu osećaja koje osećamo.

Pored tri glavne komponente, neurotransmiteri utiču na emocije. Neurotransmiteri hemijski povezuju naš mozak sa našim telom i regulišu ne samo naše emocije i raspoloženje, već i druge važne aspekte života poput sećanja, spoznaje i kretanja.

Postoje četiri glavna neurotransmitera, Serotonin, GABA, Dopamin i Norepinefrin. Dok su serotonin i GABA inhibitorni neurotransmiteri ili „umirujući“ neurotransmiteri, Dopamin i Norepinefrin su pobuđivači ili „stimulišući“ neurotransmiteri. Te dve grupe se međusobno nadopunjuju i njihovi nivoi se međusobno uravnotežuju.

Kako emocije utiču na ponašanje

Emocije se izražavaju ne samo izrazima lica već i govorom, kao i govorom tela. Dugo se vodi rasprava o tome da li se izrazi emocija, poput izraza lica, uče kroz kulturu ili se prirodno javljaju kod svake osobe. Poznati psiholog Paul Ekman i njegov tim identifikovali su šest primarnih emocija: sreću, tugu, strah, iznenađenje, gađenje i bes. Ljudi proizvode slične izraze lica za osnovne emocije, bez obzira gde su rođeni ili u njihovoj kulturi, pa se tvrdi da su one ugrađene u mozak. Međutim, upravljanje našim izrazima lica zavisi od određenih kulturoloških pravila, poznatih kao pravila prikaza.

U japanskoj kulturi smatra se uvredljivim izražavati negativne emocije u prisustvu figure koja je od autoriteta. Kada Japanac u prisustvu autoriteta iskusi negativne emocije, poput gađenja ili tuge, on će pokušati da kontroliše njihove izraze. Da li biste vi uspeli u tome? 🙂

Zabeležene su i razlike u emocionalnom izražavanju između muškaraca i žena. Žene su izražajnije kada je reč o sreći, tugi ili ljubavi, dok muškarci više izražavaju ljutnju.

EMOCIJE i donošenje odluka

Na odluku utiču i emocije. Na primer, kada padne mrak, vaše oči šalju signal mozgu, a reakcija straha može da vas motiviše da uključite svetlo. Međutim, odlukama ne upravljaju samo emocije. Na njih utiču i dve ključne stvari, mreža autobiografske memorije i kognitivna upravljačka mreža. Oni zajedno rade na uravnoteženju samorefleksije i koncentracije potrebne za ispunjavanje zadataka. Ova ravnoteža je izuzetno važna da bismo bili fokusirani na važne aspekte u našem životu. Kada ljudi imaju neuravnotežene mreže, na kraju trpe poremećaje raspoloženja.

Briga o mozgu i EMOCIONALNO ZDRAVLJE

Neurotransmiteri određuju naša raspoloženja i emocije. Neravnoteža u nivou različitih neurotransmitera izaziva brojne fizičke i psihološke probleme poput umora, nesanice, gojaznosti, bola, poremećaja raspoloženja, zavisnosti, depresije, anksioznosti ili kompulzija. Da bi proizveo sve potrebne neurotransmitere za zdravu funkciju mozga, telu je potrebna prava količina hranljivih materija. Takođe je važno biti svestan kako određene supstance i lekovi mogu da promene emocionalno stanje. Alkohol, kanabis, ekstazi i druge rekreativne droge mogu uticati na um na različite načine. Alkohol može izazvati tugu i dovesti do depresije, dok kanabis može izazvati ekstremnu sreću za kratko vreme. Droga ometa hemijsku ravnotežu mozga, menjajući emocije i ponašanje. Kao rezultat toga, ljudi često donose loše odluke dok su pod uticajem. Ugodan osećaj bledi i postaje period mamurnosti u kome se osoba oseća umorno, razdraženo i fizički bolesno. Ovde bih dodala da danas popularno korišćenje CBD ulja u terapijske svrhe ima apsolutno drugačije dejstvo, ali pre njegove upotrebe posavetujte se sa svojim terapeutom.

Važno je razumeti kako mozak utiče na naše emocije. Kada u hemiji postoji hemijska neravnoteža, to može negativno uticati na čovekovo emocionalno zdravlje i dobrobit.


Ti biraš kako rasteš.

1 Love
(Visited 126 times, 1 visits today)

Leave a Comment