Bez obzira na profesionalno opredeljenje, smatram da je ono što nosimo u sebi mnogo važnije i da usmerava prvo pomenuto. Drugačije, iz mog ugla, ne bi ni moglo.
Svedočim pričama i tumačenjima nekih kolega, u kojima se vera u sebe, vera u dobro, stvaranje svoje vizije i životne priče, smatraju pomalo ezoteričnim (da ne kažem patološkim). Ne delimo isto mišljenje.
Kod mene se javlja drugo pitanje, koje nema veze ni sa napisanim redovima, ni profesijom, a ni ljudima koje možemo sresti, već sa čovek koji jesmo (ili nikad nećemo postati): “Ko tu ima iskrivljena uverenja ako svako malo zariva zube u nekoga?” ili možda da se pitamo “Šta ja kod sebe nisam rešio/la, kad me toliko sve(t) žulja?”
Da se razumemo, bivaj i ne ugrožavaj.
3
(Visited 6 times, 1 visits today)
