Često na putu ličnog rasta i razvoja primećujemo divne stvari i mogućnosti koje se kriju u ljudima oko nas. Vidimo koliko je moguće i lako dostići ciljeve. Koliko su ljudi divna, kreativna i sposobna bića. Odjednom želimo promenu. Za druge i za sebe.
Postoji fina linija po kojoj je umetnost hodati. Linija kako znati prepoznati da li nekoga podržavamo, želimo menjati i oblikovati prema onome što mi mislimo da bi mogao biti.
Nepisano pravilo glasi:
Ne menjaj se zbog drugih, ne menjaj druge zbog sebe. Pomozi ako ti je pomoć tražena i misliš da možeš. Ne sugeriši promene i ne popravljaj ljude, jer to nije tvoj zadatak.
Ljudi neće postati srećniji ako im ukažemo na propuste. Neće se smejati ili više voleti ukoliko im kažemo da je lako otpustiti blokade i strahove. Neće nam ni verovati.
Da bi se neko promenio, potrebno je da sam poveruje u promenu.
Ponekad je biti slep za mogućnosti – lakši put. Niko zbog toga nije kriv. Možda samo nije spreman na promenu i nešto bolje. Kada bi svako od nas znao koja mu je lakša strana duše, odabrao bi je.
Šta je važno da zapamtimo kada dođemo u iskušenje da nekoga menjamo ili nepozvani savetujemo?
- svako od nas ima svoj odbrambeni sistem i tačno zna svoje granice. Ako nekoga silimo na promenu i zatrpavamo informacijama, crvena lampica će se upaliti i on će podići zidove odbrane.
- zapamtite da svako od nas ima momente preokreta i da to nije dugme koje smo mi pozvani da pritisnemo. Promena dolazi kada je biće na nju spremno i svesno posledica iste. Promena dolazi kada sami pritisnemo dugme i odlučimo pustiti da padnu zidovi.
- mi ne možemo promeniti nekoga ko ne želi da se menja.
Šta možemo da uradimo umesto toga?
Možemo da im dozvolimo da budu oni koji jesu. Možemo da pružimo podršku na njihovom putu.
Pokažimo svojim primerom kako je to kada smo nežni prema sebi. Kako se uživa u lepim životnim okolnostima koje same dolaze i kreiraju se kada jednom odlučimo biti slobodni. Pokažimo da je u redu ugoditi sebi, moliti, jesti i voleti. Pokažimo da postoji mnogo više od straha u koji se većina bića sakriva.
Molimo se za osobe kojima želimo promenu. Na svoj način. Verujmo u ono što zaslužuju i jednom će i oni sami poverovati. Imati veru znači podržati ih, biti uz njih, razumeti ih i prihvatiti onakve kakvi jesu. Svi smo sa razlogom takvi kakvi jesmo.
Prihvatanje drugih oslobodiće i nas same. Kada naučimo prihvatati i dopuštati, postajemo ljubav. Zar je nešto veće i važnije od ljubavi?
Znam da ste i vi u nekom momentu nekoga želeli menjati, usrećiti i/ili nečemu naučiti. Da li biste podelili u komentarima svoje iskustvo ili mišljenje koje sigurna sam mnogim čitaociam može pomoći?
Zahvaljujem vam se i pozivam vas da pročitate moj roman Put u središte duše. Otkrićete divnu priču o ljubavi, porodici, tajnama, istoriji i koliko je važno da ne dopustimo da nas drugi promene. Roman možete poručiti ovde.
