Jedini put na koji nam valja poći, put je ka samom sebi.
U vreme studija novine je zamenio Blog, a zatim nekoliko godina kasnije i knjige. Napisala sam roman Maslačak nošen vetrom, zatim A šta kad zveri šapuću, Tražite li posao u Nemačkoj, Anima dnevnik, Ispričaj mi priču, Jednom kad opet budemo pecali i Put u središte duše.
Uvek kada me pitaju kako je to (na)pisati knjigu, zamislim se i nemam pravi odgovor. Pisanje ili jesi ili nisi. Mene pisanje odmara, umiva, razotkriva, leči i služi kao ogledalo. Pisanje je moj način življenja.
Provela sam nekoliko godina učeći ono što ne volim, da udovoljim drugima. Onda sam polomila kutiju sa uverenjima i otvorila se nesaglediva divljina mogućnosti. Od tog dana učim da bih udovoljila sebi. Preselila sam se u Nemačku i na studijama psihologije otkrila koliko je olovka zaista moćno sredstvo na svim poljima. Bila sam dovoljno radoznala da steknem znanja i zvanja iz oblasti istočne medicine, akupunkture, pozitivne psihologije, da zaronim u deep peat metod, access barse i da kroz holističke metode pomognem sebi učeći kako se pomaže drugima.
Obrazovanje je dobro.
Primena je bolja.
Transformacija je najbolja.
Danas u praksi radim sa ljudima koji brinu o svom mentalnom zdravlju i spremni su da nauče kako se odučiti od naučenog. Svima je krajnji cilj sreća, a niko nas nije naučio kako se biva srećan. Kroz rad sa mnom, klijenti razvijaju mentalnu kondiciju, rešavaju se polariteta, uverenja, stresa, anksioznosti ili partnera uz kog su se zaglavili.
Postoji samo jedan izbor. Da li će vaš biti promena ili žaljenje zato što niste bili dovoljno hrabri?
Pisanje knjiga je kao putovanje, jedan posve nov život i mogućnost da stvoriš (i otvoriš) svet drugim ljudima.
Srce mi evo na kaputu. Probilo.
