KAD ZAVRIŠTI ŠAMANSKI VRAČ

,,Gde si?”

  • U gradu.

,,A sa kim si?”

Učiniće vam se da ludite, da ste na kraju sa zdravom pameću, da ste grubi ili da ne rasuđujete dobro. Onda će se ceo krug života zavrteti oko središta vašeg bića i počećete da spoznajete senke ovog sveta.

Poželećete da pobegnete daleko. Toliko daleko da vam sve daljine neće biti dovoljne. Bežanjem nećete otići od onih koji vas drže na nevidljivoj uzdi. Makaze su u vašim rukama, a duša uvek ide sa vama.

***

Odrastaćete u ulici bođoša vijajući snove i mereći vreme zalaskom Sunca. Sa kraja ulice taman kad sve bude savršeno začuće se glas ,,Večera. Dolazi kući!”. Slegnućete ramenima i ispustiti uzdah razočarenja.

,,Mama kad porastem biću arheolog! Putovaću svetom i donositi ti sjajne poklone!”

Mama ko mama, klima glavom i završava manje važno od dečijih snova. Bez brige. Klupko tuge, samoće, klupko nedovoljnosti i čekanja da porastete jednom nestaće. Biće dovoljno što postojite.

***

Voleli ste se. Onako kako se voli prvi put. Do kosti, do kraja i dubina duše. Dali ste jedno drugom zadatak. Polomiti delić koji će biti ulaznica za put ka sebi.

Smetaće vam što ima svoje prijatelje, što ide na jogu ili ne želi živeti sa vama. Smetaće što volite svoju porodicu, što stojite za druge i u dobru i u zlu. Smetaće što sanjate, smejete se i plačete. Smetaće što sami sebi niste dovoljno dobri. Borićete se, prelivati se i lomiti toleranciju preko duše. Čitaćete knjige koje ne volite, piti vino koje kisi, a onda jednog dana proći će. Slomićete odlazak po sebe i provući se kroz polomljeni delić ostavljajući pokušaje. Kidalo je. Probali ste. Do mesa, do duše ogolilo je.

***

Niste zaboravili suze. Ni bol jer ste iz njega učili da je najvažnije birati sam. Upoznali ste lekcije koje vode na viši nivo kad igra bola postane suviše laka za savladati. Svidelo vam se da ne uzvratite pozive, da uskratite emocije, da pomerite svaki nerv i kontrolišete poteze. Svidelo vam se da budete gorak ukus na jeziku.

Svako ludilo je opasno onoliko koliko smo sposobni da verujemo u njega. Shvatimo kad se nađemo u sobi u kojoj nikome ne verujemo, a najmanje samom sebi. Uzmemo ostatke duše i probudimo se.

***

Dosadiće vam diplome, kancelarije, ljubavnici i oni što to nisu nikad bili. Ugušiće vas ulice kojima godinama tabanate. Smoriće vas uljudne kafe i večito ista pitanja ,,Kad će unuče?”.

Vrištaće u vama odmori na Baliju, put promene i šamanski zagrljaj u sred šume. Vrištaće u vama koferi u kojima nosite roditelje, kajanja, propuštene prilike, sećanja, tuge, je*anja, smejanja, romantiku, čep od popijenog vina i sebe. Uredno složen teret. Iskočiće kao vrisak kad poletite u zagrljaj svom vraču. Shvatićete, jedino važno, od sebe se pobeći ne može.

***

Možda ćete biti hrabri. Možda i ne. Znaćete sve. Sloboda je uvek izbor. Hrabrost je pokidati okove i živeti je.

***

Ako vas je nekad nerviralo što drugi žele da vas kontrolišu, sa kim ste, gde ste i ako ste se pitali da li je moguće da nakon godina koračanja u sopstvenim cipelama one i dalje nisu vaše, izujte se. Moguće je.

Udahnite svemir dubinom duše i dozvolite svima da otpadnu, da okovi spadnu, da tvrda srca ožive, da pi*de ostanu pi*de, da se nedeljom budite u podne i jedete podgrejani kroasan uz omiljeni latte dok gologuzi pišete novo poglavlje svog života.
Samo DIŠITE!

I pozovite onog koji je ostavio osmeh na vašim usnama.

(Visited 49 times, 1 visits today)

Ostavite komentar

PREDSTAVLJAM VAM

Newsletter

Svakog meseca pisaću vam najlepša pisma...