ŽENE IZA PLAVIH VRATA

Ponedeljkom to izgleda ovako…

U zatvorenoj grupi, iza velikih, plavih vrata, okupljamo se mi žene. One koje biraju da rade na sebi i kojima ne smeta da na glas razmišljaju, osećaju, puste koju suzu i viknu kada je potrebno. Sinoć je izgledalo još bolje od toga!

O čemu govorim?

Pre izvesnog vremena za žene koje pohađaju moje edukativne programe i rade na sebi, kao i za one koje nisu u prilici da sebi priušte rad sa terapeutom, otvorila sam grupu u kojoj su vrata naizgled zatvorena. Međutim, ko god oseti potrebu da zaviri iza njih, dovoljno je da popuni formular i vrata će se uz magičnu reč otvoriti. Svet u kom živimo možda ne izgleda kao da je prepun magije, ali ako se malo bolje zagledamo, otkrićemo da u njemu ničeg drugog i nema sem magije. Ona nas okuplja svakog ponedeljka u 20h i ono što podelimo ume da nas nasmeje, zabrine, baci u razmišljanje i otkrije nam da uvek postoji mnogo više od onog što smo mi u datom trenutku u stanju videti.

Sinoć smo se smejale. Malo smo bile nostalgične i pustile koju suzu. Ja sam izvukla sve moguće životne situacije koje su mi pale na pamet i shvatile smo da je život ponekad kao jelo koje same pripremamo, a da smo mi često kao automobil koji zaslužuje najbolji servis. O tome ti sada ne bih više govorila, ako želiš, pridruži nam se i pogledaj dva sata našeg druženja.

Kad bi žena bila automobil…vežba je koju smo sinoć radile.

U bojama, divlje, nesputane, grube i nežne, svoje i tuđe… U rukama stručnjaka ili samostalne. Držeći se kočnice ili pod punim gasom jurcale smo svaka svojim predelima duše i otkrile, svaka je unikat. Posebna! Zato danas želim da te podsetim, ti vrediš.

Uzmi jedan papir i olovku i napravi sebi ogledalo. Ne mislim da nacrtaš ogledalo, ali kao želiš možeš i to. Želim da te zamolim da zamisliš da je papir tvoje ogledalo i da sve što u njemu vidiš nosi odraz tvojih misli, emocija, tvog pogleda. Hajde pokušaj!

Zabavi se!

U ogledalu je sve što jesi. Ono što misliš da se vidi, baš kao i ono što misliš da se ne vidi.

Šta ti vidiš?

Zapisuj i sledi svoj osećaj. Nemoj predugo razmišljati. Opusti se, dopusti da slike same dolaze i daj sebi minut za svaki odgovor.

Ko si ti?

Kako izgledaš?

Da si predmet koji bi predmet bila?

Ko se služi predmetom?

Kako mirišeš?

O čemu sanjaš?

Šta te boli?

Kakve ukuse voliš?

Sa kim / čim si u vezi?

Imaš li tajne i kakve?

Po čemu te drugi prepoznaju?

Po čemu bi volela da te pamte?

Vidiš, nije teško.

Pitanja su jednostavna, možda ti ne deluju logična i zabavljaju te. Prepusti im se i zapiši svoje odgovore ne misleći previše o njima. Sve što napišeš ti si, tvoje je. Sve što ti se učini dalekim, čudnim takođe je tvoje.

Ukoliko ti je ova vežba teška i ne razumeš njen smisao, pokušaj da odabereš neko drugo vreme za pisanje. Gledaj je kao igru i ne trudi se da pronađeš prave odgovore. Pravi odgovori su oni koji dođu nepozvani. 

Sad kad je pisanje iza tebe, želim da pročitaš napisano (ne čitajući pitanja) i da se praviš da čitaš najbolju priču/pesmu. Čitaj kao da te ceo Univerzum sluša.

Šta čuje?

O ovoj vežbi i mnogim drugim vežbama govoriću više u ponedeljak, 23. novembra iza plavih vrata. Ukoliko želiš da nam se pridružiš, radujemo ti se.

Mi smo sinoć uzjahale svaka svoju zvezdu i krenule u kas. Ova godina je prepuna iznenađenja. Budi i ti iznenađenje životu, drugima, sebi.

 

(Visited 19 times, 4 visits today)

Leave a Reply