KAKO DA PRESTANEMO DA BRINEMO

Srce vam radi ubrzano, dlanovi se znoje, a disanje je plitko. Zabrinuti ste. Ili ste pod stresom? Znate li da razlikujete stres, brigu ili anksioznost? Ako vam je teško da uočite koja je razlika, niste jedini, ne brinite.

Simptomi koji se obično poklapaju, često ne znate na čemu ste, ali svakako da postoje suptilne razlike. Pročitajte malo više u daljem tekstu.

Da li znamo šta je briga?

Zabrinjavajuće misli, emocije i postupci uglavnom su vođeni negativnim mislima. Neki se ljudi po prirodi stvari brinu zbog svega. Verovatno možete da identifikujete ljude u svom životu koji su stalno u nekom problemu. Čini vam se da su oni večiti pesimisti i da uvek očekuju ili se pripremaju za najgore. Većina nas se s vremena na vreme brine ali ako naša briga postane hronična onda ona može da ometa naš svakodnevni život. Obrazac negativnih misli može da postane nekontrolisani ciklus koji eksalira u iracionalne strahove ako se ne stavi pod kontrolu.

Kako prestati brinuti?

Ako se oko nekog problema previše okupiramo, ako smo fiksirani samo na jedno i naše brige nam ne dozvoljavaju da nastavimo svoj život u normalnom toku, onda je potrebno da osvestimo da imamo problem. I sama sam iskusila šta je briga, a nekoliko godina aktivno radim na tome i mogu da vam otkrijem da je problem samo ono od čega mi napravimo problem.

Evo šta je potrebno da uradimo da mi vladamo situacijom. Pre svega potrebno je da steknemo uvid u naš problem.

Da li je to nešto što traje – nikad ne prestaje, napišimo sebi na papir šta je to. Da li nas prožima u svakom smislu, čak doživljavamo i telesne senzacije i javlja se u svako doba, svakog minut? Da li je lično?

Kada sebi postavimo ova pitanja lako možemo da utvrdimo da li zaista imamo problem ili ne i na koji način možemo da kontrolišemo situaciju.

Da li je u pitanju samo stres?

Dok brige izazivaju naše unutrašnje (nekontrolisanje) misli, stres je reakcija na spoljne pritiske. Na primer, mnogi pokretači stresa nalaze se svuda oko nas. Da li je to posao, selidba, telefonski poziv iz banke, svađa sa partnerom ili nešto važno što treba da se desi. Stres nije samo u našoj glavi, ali ima uticaj na naše telo i um. Stres se odražava na naše ćelije. Mnogi ljudi stres doživljavaju kroz simptome svog fizičkog zdravlja.

Neki od simptoma mogu da budu:

  • poteškoće sa spavanjem
  • iscrpljenost
  • napetost mišića
  • glavobolja
  • stegnuta vilica
  • bolovi u grudima
  • problemi sa probavom
  • vrtoglavice
  • dijabetes
  • plitko disanje

Kada je uzrok našeg stresa spoljašnji, možemo da osećamo kao da smo na gubitku i da nam nešto mnogo važno klizi iz ruku. Ono što malo ko od nas osvesti u tom momentu jeste da mi imamo moć da se nosimo sa stresom.

Kad smo pod stresom, pokrećemo naš simpatički nervni sistem. To znači da smo stalno u režimu „borbe“. Borba sa samim sobom je najgora i najteža. Da biste se oslobodili stresa, potrebno je da stimulišete parasimpatički nervni sistem jer tek nakon njegove aktivacije dolazi do rasterećenja, izlečenja i obnove.

Pokušajte da što više vremena odvojite za aktivnosti smirivanja, meditaciju, duboko disanje, slušanje umirujuće muzike. To su tehnike koje istočna medicina koristi u terapeutske svrhe i uz njihovu pomoć, pravilno korišćenje, usporava se rad srca i pokreće se mod smirenosti. Slušanje vođenih meditacija ili audio hipnoza može da vam pomogne da se osećate mirno i u trenutku ali i dugoročno jer na taj način pružate sebi praktične i osnažujuće momente koje u praksi zovemo tehnikama za upravljanje stresom. Ono što je moje lično mišljenje, hipnoza pomaže, ali je hipnoza kroz nauku dostigla novi nivo i danas za nju nije potreban terapeut, samo mentor koji će vas naučiti kako da je sprovodite sami. Hipnoza je metoda koju sami možemo da aktiviramo.

Šta je anksioznost?

Dok je stres izazvan kao odgovor na spoljne faktore, anskioznost se karakteriše kao trajni osećaj zabrinutosti ili straha čak i u onim situacijama u kojima ne postoji pretnja. Ako ne volite svoj posao i pod stresom ste, može da se desi da od njega dignete ruke i da svi simptomi koje ste imali sami od sebe nestanu. Međutim kod anksioznosti je to drugačije i problem ostaje čak i kada je problem naizgled rešen. Sa strepnjom vi zamišljate pretnju tamo gde je više nema ili je nikad nije ni bilo.

Recimo istražujete svog partnera i čitate mu poruke, imate strah da će vas ostaviti i da ste ugroženi. Pretnja je zamišljena iako vas vaš partner obožava, voli. Oseća divne emocije za vas. Uznemire ste i osećaji koje ste proizveli svojim mislima mogu da se manifestuju kao anksiozni poremećaj koji ima značajan uticaj na vaš svakodnevni život. Vaše opšte stanje mira je ugroženo. Anksiozni poremećaji uključuju i panične poremećaje, opsesivno kompulsivne poremećaje i socijalnu fobiju. O ovim poremećajima ću vam pisati neki drugi put.

Kako prevazići anksioznost?

Ne morate da živite u osećaju strepnje. Možete ponovo da usmerite svoj um da razmišlja i reaguje drugačije na sve životne situacije zbog kojih se osećate anksiozno. Ni to ne mora da bude neki komplikovan proces i možda ste samo zaglavljeni u jednom vrtlogu ponavljajućih misli. Pokušajte sa meditacijama, kontrolom disanja, zapisivanja svojih strahova i osvešćivanja odakle oni potiču. Ako ništa od toga ne radi za vas, ono što je sigurno jeste da vam neke od metoda poput Deep Peat-a ili promene misli i emocija mogu pomoći. Rezultati preokretanja procesa su vidni brzo, a ne bole vas ništa manje od spoznaje koliko se čvrsto držite za svoja uverenja.

Šta god da vam se učinilo poznatim, znajte da niste usamljeni na svom putu. I ako želite promenu, duša zna put, sledite je. Možda ja mogu da pomognem. Posetite stranicu sa radionicama i otkrijte korisne alate primenjive u svakom trenutku.

(Visited 11 times, 1 visits today)

Leave a Reply