NEKOGA UMORE ČEKANJA, A NEKOGA BEŽANJA

Sve je moguće. Odavno verujem u to. I ljubav je moguća, ako joj se prepustiš.

Ovih dana me je prehlada zaustavila i primorana da malo usporim, čitajući vaše mejlove, otkrila sam i neke vaše potajne nade. Želim da vam kažem da je ljubav divna od onog trenutka u kom joj se prepustimo. I ako boli, ako ćuti, ako se skriva, ako je mučna – nije ljubav. Nema tu filozofije.

Ljubav ne poznaje granice, ne poznaje pravila i sama po sebi je isceljujuća. Ima dana kada vam ništa ne ide od ruke, a ima onih kada ste poput oblaka laki i verujete da je ceo svet vaš. Ljubav pokreće svet, pretače se u život i zbog nje vam se duša osmehuje.

Kako ćete znati šta je ljubav? Kako ćete je prepoznati? Da li ste na pravom putu? Toliko pitanja koja ste mi postavili, a ja za vas imam samo jedan odgovor. Reći ću vam kako ja znam šta je ljubav.

Jednom dana sam upala u njegov pogled kao u zagrljaj. Bio je sve što nikad nisam sanjala, poželela i više od toga. Sve suprotno od onoga što sam znala da je ljubav. Bio je zmaj na krilima jedne daleke reke kojom sam plovila shvativiši da ga volim. I kad zažmurim mogu da prizovem miris njegove kože, da osetim ruke i da vidim sebe neustrašivu kako se privijam uz njega i smejem. Mogu da osetim osećaj za koji danas znam da je redak i da se zove ljubav. Uz njega sam bila najhrabrija i verovala u sve. Verovala sam i njemu. Bezuslovno. Ni na sekundu nikad ne bih posumnjala u njega. Uz njega sam bila kao oblak kroz koji propadneš sam sebi do duše. Bila sam i senzualna, vrela, ponekad i uplašena od siline osećaja, ali sam bila mnogo više nego uz neke druge koje sam na silu pokušala pretvoriti u ljubav. I ma koliko dalek mi bio, ma koliko daleko od mene otišao, ono što on ne zna, u meni njegov miris i pogled na njega bude ljubav. Mogu da prođu vekovi, svaki put kad ga ugledam, u meni se pokrene ljubav. Kao da se sam život u meni uključi, poteče…

Ne mora da znači da će ljubav u vašem životu ostati i da se ljudi neće promeniti. Niko vam ništa ne garantuje. Jedino što znam, jeste da se ljubav prepozna jednom u životu tako da ti cela duša postane ogledalo nekoga.

Za ljubav treba biti hrabar. Ne znači da ćete voleti samo jednom, ali će samo jednom u vama sve nesputano rezonovati divljinom i slobodom. Spoznajom da ste uz tog nekoga vi lepši, mekši, više svoji a opet njegovi.

Ne mogu da znam odgovore na vaša pitanja i da li su ljubavi koje birate prave. Mogu da vam kažem da se ljubav ne bira, ona samo bane. Desi se. Od nje još niko nije pobegao, ali su se mnogi opekli bivajući kukavice i ne priznajući je. Duša nema zamenu. Telo koje ne volimo ne budi isti osećaj. Vrhovi prstiju na koži onih koje zovemo ljubav plešu najnežnije. Ljubav se ne može slagati.

Želim nam da budemo više hrabri, da više grlimo, budimo se voljeni i uz voljene i da manje kalkulišemo čekajući da nam se neko ili nešto desi.

“Ja umem čekati.”, rekao je.

“A šta čekaš? Da ti prođe život pa da shvatiš koliko si me propustio plašeći se ljubavi?”, pomislila je.

Za kraj, pogledajte jedan divan film. Verujem da će vas navesti da se preispitate sa kim ste, gde ste, volite li zaista ili verujete da je ljubav prošla. Mene je pored vaših poruka naveo da celu noć presedim prebirući po uspomenama i pitajući se zašto više nisam hrabra kao nekad i gde smo se izgubili svi mi koji smo nekad viteški branili ljubav. Izgleda da se i princeze i zmajevi umore. Neko od čekanja, neko od sopstvenog bega…

Birajte ljubav. Birajte da se probudite u Parizu uz nekoga koga ste čekali ceo život. Birajte da čvrsto grlite svoje voljene na obroncima magične Italije. Birajte da nekome poklonite svu nežnost. Birajte da nekome budete ceo svet. Birajte da stvarate čuda za one koje volite jer ako ih samo očekujete jednog dana i od vas će se neko umoriti. Birajte da budete hrabri. Hrabrih je sve manje u odnosu na kukavice koje se kriju iza lažnih brakova, veza dok krišom sanjaju voljene.

Ne možete dati ono što nemate u sebi. Ne možete ni primiti ono što nemate u sebi.

(Visited 6 times, 1 visits today)

Leave a Reply