TAMO GDE SU TI MISLI ZAPELE, SRCE SAMO HRLI

Pre neki dan sam se zamislila oko ljudi, situacija i života koji mnogi žive. Neću vam otkrivati šta me je na to navelo, ali ću vam reći da je sve manje iskrenih odnosa i pravih ljubavi. Ponekad se pitam da li prave ljubavi i postoje.

Ja sam nekad bila people pleaser, to vam je ona osoba koja se trudi da zadovolji svačiju želju i da svima bude udobno, ugodno, da svako bude srećan i zadovoljan. E, u toj priči sam se našla još kao dete, jer su me tako programirali. Da, mi smo svi programirani. Budi dobar, pazi na ovo ili ono, javi se komšiji, obuci lepu košulju, vidi kako je ona pametna i uči matematiku hajde i ti tako i mnoge druge situacije. Ako zastanete i zapitate se, otkrićete da ih imate milion i da vas sve žuljaju. I mene su moje žuljale.

Onda su došle neke druge godine u kojima je trebalo graditi veze, brak, prijateljstva i obrazac se ponavljao. Zadovoljiti druge, a usput fino gaziti sebe. Kada sam posle nekoliko godina lutanja otkrila da je ljubav posve nešto drugačije i kada me je nenadano šutnulo ispod jedne bandere da se svemir igra sa mnom, otkrila sam da nemam pojma šta je ljubav i da sam dete koje će tek postati žena.

Postala sam. Na lep i težak način. Koliko god sam volela, možda po prvi put zaista, i dalje sam imala osećaj da je na meni da ispunim svaku želju, da udovoljim, da se potrudim, da budem još bolja, više seksi, pametna, ma sve. Poznato? Sigurna sam da vam je poznato. Desilo se to da je njega bolelo uvo i da nisam bila ništa od svega što bi se svrstalo u dovoljndobra.

Nekoliko godina kasnije, kada sam bila daleko od njega i cele priče, bila sam u toj priči više nego u bilo kojoj drugoj. Ponela sam gorak osećaj nevoljenja sebe, manje vrednosti i anksioznosti. Ubeđena da je neko tamo mnogo bolji i vredniji od mene. Dao mi je osećaj i reči da ne vredim i da nisam ona koja zaslužuje ljubav. Tada nisam znala da se pokloni ne moraju primiti.

U kakvoj sam samo zabludi bila!

Trebale su mi godine da dozvolim sebi da koračam slobodna i nesputana. Trebalo je da se desi da kopam toliko duboko u sebi i da zaronim u najmračnije delove ne bih li se ponovo zavolela. I zavolela sam se. Zato ako mislite da to nije moguće, ostanite dalje sa mnom.

Učila sam, radila na sebi a greške koje sam u početnim koracima pravila bile su samo dodatne lekcije da naučim šta mi u životu ne treba. Zahvaljujući tom iskustvu spoznala sam da se naša uverenja kreiraju još dok smo deca i da nas programiraju naši roditelji. I danas kada mi neko kaže da to nije tačno, sažaljivo ga pogledam spremna da mu preporučim dobre psihoterapeute.

Deca upijaju sve!

Emocije, vibracije, misli koje ne izgovorite, poglede koje uputite misleći da ona to ne razumeju. Deca znaju da li volite ili ne volite, da li ste sebični, egoistični, nesigurni, zli ili dobri. Deca znaju i pamte.

I kada jednog dana više ne budu deca, sve što su zapamtila biće model njihovog življenja i ako budu imala sreće spoznaće da nešto nije u redu i da im valja raditi na sebi jako dugo i predano, ali ako ne budu imala sreće živeće replike života svojih roditelja. Neko će biti nesrećan i imati paralelne porodice, neko će šamarati partnera, neko će se truditi da udovolji svima, neko će vapiti za ljubavlju i mrvom pažnje, a neko nešto posve deseto.

Ono što je svima zajedničko, svako je oštećen na svoj način i svoje ožiljke unosiće u sve odnose u koje bude stupao.

Mnogo godina rada dovelo me je do toga da se bavim posmatranjem i osluškivanjem. Svega i svih! Uživam u tome. Posmatram poznate i nepoznate i otkrivam ono što ranije dok sam živela u programima, nisam mogla da vidim jasno. Uočavam obrasce, modele ponašanja, skrivene boli i emocije koje kipe u ljudima. Uočavam koliko toksičnih odnosa nas okružuje i da ljudi svesno ostaju u njima misleći da se to ne vidi i da je maska bolja za sve.

Ja mislim da nije i da je to samo tempirana bomba od koje će mnogi poginuti. Bez obzira da li je to odnos sa roditeljima, partnerom ili decom, da li ste u poslu sluđeni i lažni, svejedno je. Toksični odnosi su uvek samo jedno. Otrov!

Samo zato što ste usamljeni ne znači da vam trebaju toksični ljudi. Ni otrov se ne pije samo zato što ste žedni.

Naš um se deli na dva uma. I kada pomislite da je to nemoguće, nauka će vam potvrditi da jeste. Prvi um je svesni a drugi nesvesni um. Svesni um je zadužen za kreativnost, ljubav, sreću i da ne mislite o onome što su vas isprogramirali već da živite i da ste laki sebi i Bogu. Nesvesni um je sve što su vas do vaše sedme godine života naučili i što radite nesvesno. Birate da se osećate loše, birate partnere jer tako treba, birate da odrađujete mrske poslove i radnje itd. I teški ste i sebi i Bogu.

Zašto je ovo bitno? Zbog svega.

Jednog dana upitala me je jedna poznanica zašto nisam u vezi i šta meni fali. Bila sam iznenađena zaključkom da mi nešto fali jer svesno biram da ne budem u vezi umesto da se samo radi zadovoljenja forme društva kaže da sam sa nekim. Pomislila sam da joj odgovorim dublje, a onda sam samo rekla:

Ja jesam u vezi. Onoj najvažnijoj. U vezi sa samom sobom!

Ne verujem da je razumela moj odgovor, ali sam sigurna da će doći vreme kada hoće. Verujem da će mnogi od vas razumeti zašto je ovaj odgovor važan i da ćete se zapitati gde se vi nalazite.

Nalazite li se u miru sami sa sobom? Umete li da volite sebe? Pohvalite li sebe za svoje uspehe? Govorite li sebi na lep i nežan način? Znate li da se ljubav uči kada prihvatimo sebe i naučimo da se bez svakoga može dok god se sebe ne odričemo? Verujete li kada vam neko kaže da ste samo prolazni i nebitni? Umete li rasti u skladu sa svojim potrebama i željama? Radite li na sebi? Živite li iskrene odnose? Da li volite svog partnera ili ste sa njim iz obaveze?

I na kraju pitaću vas, a vi ćete znati da li je odgovor tačan ili ne:

Verujete li u ljubav?

Onaj ko u ljubav veruje sigurno je i živi. Svim ostalim prolaznicima kroz život imam samo jednu poruku da prenesem.

Kakvi god da su vaši planovi, Bog će se smejati i dati vam izazov da naučite da se od ljubavi i sebe ne može pobeći. Koliko ste strogi i loši prema sebi, toliko će život da zateže uže oko vrata. Koliko lažete da ste srećni, toliko sreće ćete uskratiti i svojoj deci. I nije život, sreća i ljubav to što vi mislite da ste uspeli ubediti okolinu i sebe.

Sreća, život i ljubav su tamo gde vam vaše misli najviše borave.

(Visited 4 times, 1 visits today)

Leave a Reply